ЕПАРХИЈА ВАЉЕВСКА АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ПОДГОРСКО
ДОБРО ДОШЛИ НА ЗВАНИЧНИ САЈТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ОГЛАЂЕНОВАЦ |
|
ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОВРАЋАЈ СЕОСКЕ ИМОВИНЕ Мештани Оглађеновца покренули су иницијативу да се шумска имовина, која се некад водила као " добро села Оглађеновца ", а сада је у власништву " Србијашума ", врати на коришћење и старање Црквеној општини и самом селу. Тим поводом, председник Месне заједнице Миливоје Спасенић и свештеник оглађеновачке цркве прота Гроздан Гајић предали су званичан захтев мештана Ваљевској општини да се овај проблем што скорије реши. На овај корак, како кажу, натерала их је невоља и несхватљива промена власништва скоријег датума, од пре десетак година, без знања и консултовања сељана. " У нашим селима, па и у Оглађеновцу, стање је предкосовско. Задруга је у стечају и продаје имовину, школа је пред гашењем, деце је све мање, говори се и о укидању месних заједница... Остаје само црква са остарелим народом, кога је такође све мање, као на Косову " каже прота гроздан Гајић, парох оглађеновачке цркве. Па и то мало народа што је остало, додаје прота, у овим хладним данима, када је мраз заледио све по селу, нема где да се окупи, проговори коју реч и огреје се. Просторије сеоског дома, месне канцеларије, цркве и црквеног дома потпуно су хладне. Огревног дрвета нема, а око 40 хектара сеоске шуме пренето је 1993. године у власништво ЈП " Србијашуме ". у то су се Оглађеновчани уверили увидом у податке Службе за катастар непокретности у Ваљеву, при Републичком геодетском заводу, где стоји да је ова имовина 1996. године укњижена као власништво " Србијашума ", а да за то нико у селу није питан, нити постоји било каква документација о одузимању. " Не постоји никакав доказ да је ова имовина поклоњена, одузета или продата, па према томе не знамо како је могла бити укњижена у било чије власништво, посебно ако се зна да је она од вајкада припадала селу и цркви " каже Спасенић и истиче да мештани само траже да се на основу расположиве документације одреди титулар својине над овим сеоским добром, а то би, према њиховом мишљењуи сазнањима, требала да буде црква. Шуму би у том случају користила и месна заједница, при чему, како истичу, проблем чувања и старања, као и опасности од њене беспотребне сече, никад у селу није постојао. Иницијативу је, од укупно 550 пунолетних грађана, потписало њих преко 400. Како је договорено у Ваљевској општини, одговор ће им бити прослеђен ускоро, након чега ће се видети шта даље. Представници села кажу да ће истрајати у овом захтеву, што подразумева и друге више републичке институције. |
Питања и коментаре везане за овај сајт слати на
info@malikorak.org.rs.
|